Паролингизни унутдингизми?
Login
Left, Right, Center Left, Center, Right Center, Left, Right



cmd консольда файллар билан ишлаш

cmd консольда файллар билан ишлаш

Ушбу мақолада Windows ОТдаги cmd - буйруқ бериш консоли ёрдамида файл тизимини бошқарувида ишлатиладиган асосий  буйруқлар ёритилган. Консольни очишлик учун "Пуск" менюсини очиб, "Выполнить" менюсини босамиз (ёки Win + R клавишаларини биргаликда босилади).


Очилган ойнада cmd буйруғини териб Enter клавишасини ёки ОК тугмасини босамиз.

Натижада cmd дастури яъни буйруқлар киритиш консоли очилади:

Консольда барча ишлар буйруқ териш орқали бажарилади. Яъни буйруқ терилади ва уни бажарилиши учун Enter клавишаси босилади.
Кўриб турганимиздек, хозир биз консольда C:\ дискидаги Documents and settings\admin папкасида турибмиз.

Операцион тизим (ОТ) да мавжуд бўлган дисклар рўйхатини кўришлик учун fsutil fsinfo drives буйруғини териб Enter ни босамиз.

Келинг консольда D: дискга ўтамиз. Бунинг учун дискни номини ёзиб Enter ни босамиз.
Энди mevazor деб номланган янги папка тузамиз. Янги папка тузишлик учун mkdir буйруғи ишлатилади:
mkdir mevazor

Папка тузилди. Папкага киришлик учун cd буйруғи ишлатилади. Натижада mevazor папкасига кирамиз. Буни консольни ўзида хам курсорни бошида кўриб турибмиз:
cd mevazor

Янги папка ичида бир нечта янги текс файллар тузамиз. Бунинг учун echo буйруғидан фойдаланамиз.
echo bu olma > olma.txt
Бу буйруқ натижасида, mevazor папкасида янги olma.txt текст файли тузилади ва у файлни ичида bu olma деган текст бўлади.
Яна иккита файл тузамиз:
echo bunisi nok > nok.txt
echo bu esa anor > anor.txt

mevazor папкасида қандай файллар борлигини билиб олишлик учун dir буйруғини ишлатамиз. dir буйруғи мавжуд бўлган файл ва папкаларни кўрсатиб беради:

Файлдаги маълумотни консольга чиқаришлик учун type буйруғи ишлатилади. type anor.txt деб ёзамиз ва натижада консольга anor.txt файлидаги маъумот кўрсатилади. Бу текстни хозиргина ўзимиз бу файлга ёзган эдик.

Файлни номини ўзгартиришлик учун rename буйруғи ишлатилади. Келинг olma.txt файлини qizil_olma.txt га ўзгартирамиз:
rename olma.txt qizil_olma.txt

dir буйруғини бериб натижани текширамиз. Энди mevazor папкаси ичида savat деб номланган янги папка тузамиз:
mkdir savat
dir буйруғини бериб папка тузилганлигига амин бўламиз.

move буйруғидан фойдаланиб, nok.txt файлини savat папкасига ўтказамиз:
move nok.txt savat

dir буйруғини берамиз ва бу ерда nok.txt файли йўқлигини кўрамиз.

cd savat деб ёзиб savat папкасига кирамиз бу ерда хам dir буйруғини берамиз. nok.txt файли savat папкасига ўтганлигини кўриб турибмиз.

move буйруғидан файл номини ўзгартириш учун хам фойдаланиш мумкин. nok.txt номини yashil_nok.txt га ўгартирамиз:
move nok.txt yashil_nok.txt
dir билан натижани тешкирамиз.

Битта юқориги папкага чиқишлик учун cd.. буйруғидан фойдаланамиз (Бирданига энг юқориги дискга чиқишлик учун эса cd \ деб ёзиш мумкин):
cd..

Файллардан нусха олишлик учун copy ёки xcopy буйруқлари ишлатилади. Хозир copy буйруғи ёрдамида anor.txt файлидан savat папкасига нусха оламиз:
copy anor.txt savat
dir savat деб ёзадиган бўлсак, savat папкасида жойлашган файллар рўйхати кўрсатилади.

Кўриб турганимиздек anor.txt файли savat папкасида хам бор. copy буйруғидан фақатгина файллардан нусха олиш мумкин.
Папкадан нусха олишлик учун xcopy буйруғидан фойдаланиш лозим:
xcopy savat katta_savat /s/i (бунда s ва i калитларини хам ёзамиз)
dir

Натижада savat папкасидан  katta_savat папкасига тўлиқлигича нусха олинди.
Папкани ўчириб ташлашлик учун rmdir буйруғи ишлатилади. Келинг, savat папкасини ўчириб ташлаймиз:
rmdir savat
Папка бўш эмас деган хатолик қайтарилади.
rmdir буйруғи калитларсиз ишлатилганида фақатгина бўш папкаларни ўчира олади. savat папкасида эса бир қанча файл ва папкалар бор.
rmdir ёрдамида ичида файллар жойлашган папкани ўчиришлик учун /s калити ишлатилиши лозим.
rmdir savat /s деб буйруқ берамиз, шунда биздан ўчиришни тасдиқлашимиз сўралади. Y клавишаси босилса, savat папкаси ўчириб ташланади. Бу вақтда ўчиришликни бекор қилишлик учун N клавишаси босилади. y ни босиб ўчирилишини тасдиқлаймиз.

Папкани ўчириш вақтида тасдиқлашни сўралмаслиги учун, /s калити билан бирга /q калити ишлатилади:
rmdir katta_savat /s/q деб буйруқ берамиз шунда katta_savat папкаси хеч нарса сўралмасдан ўчириб ташланади.

Бирон бир буйруқ хақида ёрдам олмоқчи бўлсангиз, help буйруғидан фойдаланишинигиз мумкин. Масалан help rmdir деб ёзсак, rmdir буйруғи  хақида ёрдам кўрсатилади.

Файлни ўчириб ташлашлик учун del буйруғи ишлатилади:
del anor.txt qizil_olma.txt деб ёзсак бир вақтни ўзида anor.txt ва qizil_olma.txt файллари ўчириб ташланади.
dir бериб, натижани кўришимиз мумкин.

Юқорида айтиб ўтилганидек, файлни ичидаги маълумотларни кўришлик учун, type буйруғи ишлатилади. Аммо агар бу буйруқни катта файлга берсак (мисол учун type d:\test.xml), файл катта бўлгани учун консольга бирданига барча маълумотлар сиғмайди ва бизга фақатгина файлни сўнгидаги маъумотлар кўрсатилади. Файлни ичидаги маъумотларни босқичма-босқич кўришлик учун type буйруғини | more буйруғи билан биргаликда ишлатиш лозим:
type d:\test.xml | more

Шунда агар Enter клавишасини боссак, маълумотлар қаторма қатор, пробелни боссак бетма бет чиқарилади. Кўриш режимидан чиқишлик учун Ctrl+C клавишалари босилади.
Бирон бир дастурни (.exe, .com, .bat...) ишлатиб юбориш учун унга бўлган тўлиқ манзил кириталади. Масалан: c:\windows\system32\calc.exe - деб буйруқ берсак, System32 папкасида жойлашган калькулятор дастури ишлаб кетади.
Консольни тозалашлик учун cls буйруғи ёзилади.

Фарход Дадажонов

Manba: http://virtualdars.uz

Share